Ko stoji iza Mesta susreta?

Psihoterapiju osećam kao svoj poziv, nešto što mi je bitno i blisko, posao koji nekada ne osećam kao posao. Pored psihoterapije kao lekar imam višegodišnje (5+ godina) iskustvo rada na psihijatriji, od toga dve godine u Nemačkoj, takođe sam volontirao u Caritasu u okviru grupe podrške u oblasti mentalnog zdravlja. Sebe osećam kao stanovnika Zemlje i sav živi svet osećam jako bliskim, a samu planetu dozivljavam kao jedan organizam čiji je svaki delić dragocen i jednako bitan. Lične i profesionalne oblasti interesovanja su mi bavljenje stidom (poreklo, ograničenja, ali i benefiti koje pruža), rad sa mladima, transformacija i postizanje veće spontanosti u izgradnji pojedinih rigidnih društvenih uloga (uloga muškarca, žene, roditelja, deteta), važnost bliskih prijateljstava i povezanosti, multikulturalnost i suživot u različitosti, interkulturalno učenje i saradnja, epigenetika (uticaj psihičkih faktora, posebno iskustva traume, kao i uticaj ishrane i fizičke aktivnosti na ekspresiju gena), telomere (transgeneracijske posledice traumatskog iskustva, ali i značaj reparativnog iskustva), zdravo i funkcionalno starenje, psihotični poremećaji i emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti.

Moja posvećenost mentalnom zdravlju i dobrobiti ljudi me je vodila kroz raznolike radne sfere, stvarajući mostove između terapije, podrške i kreativnosti. Volontiranjem u zdravstvu, sa LGBT populacijom, kao i radom sa ljudima koji su prošli kroz iskustvo psihoze, stvorila sam duboko interesovanje za različite životne priče i izazove. Radno iskustvo u socijalnoj zaštiti i obrazovanju dodatno me je osnažilo u pružanju holističkog pristupa podrške. Vodila sam brojne radionice koje se tiču mentalnog zdravlja i kreativnosti. Prva psihoterapijska grupa koju sam vodila bila je sa roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju. U radu koristim rusinski i srpski jezik. Zahvaljujući svom manjinskom poreklu, volim da radim sa grupama ljudi koji se bave pitanjima identiteta. U radu kombinujem tehnike raznih psihoterapijskih pravaca, pretežno se služim sociopsihodramom i umetničkim formama izražavanja. Uživam u dugim razgovorima, pripremi hrane, bibliotekama i knjigama, pisanju dnevnika i smejanju sa bliskim ljudima.

Dugi niz godina radim na različitim projektima i programima podrške ljudima koji se suočavaju sa teškim životnim okolnostima. Najviše iskustva imam u radu sa mladima i osobama koje prolaze kroz različite životne krize, a poslednjih godina značajan deo mog profesionalnog angažmana usmeren je i na mentalno zdravlje starijih osoba. Kroz taj rad susretala sam ljude veoma različitih životnih priča i okolnosti, što je značajno oblikovalo i način na koji danas pristupam psihoterapiji. U radu sa klijentima važno mi je da razumemo šta se nalazi iza teškoća sa kojima dolaze. Često primećujemo da nam se određene situacije ponavljaju: da u odnosima reagujemo na sličan način, teško menjamo nešto iako znamo da nam ne prija ili se iznova suočavamo sa sličnim unutrašnjim dilemama. Psihoterapiju zato vidim kao prostor u kojem možemo bolje da razumemo zbog čega ponavljamo određene obrasce, šta ih održava i kako možemo da razvijamo drugačije načine reagovanja i odnosa prema sebi i drugima. 

Psihodramu primenjujem u individualnom i grupnom psihoterapijskom radu. Pored razgovora, ona omogućava da neke teme istražujemo i kroz iskustvo: da sagledamo situaciju iz različitih perspektiva ili isprobamo nešto što nam je u svakodnevnom životu teško. Rad sa grupama čini veliki deo mog profesionalnog iskustva, od radionica i grupa podrške do psihoterapijskih grupa, i posebno sam mu posvećena. Važni su mi radoznalost prema ljudima i njihovim različitostima, mogućnost da menjamo ono što nas ograničava, ali i prihvatanje delova sebe i života koje ne možemo jednostavno promeniti.

U slobodno vreme najradije provodim vreme sa porodicom i bliskim ljudima, u prirodi i dugim šetnjama, a uživam i u pozorištu i kuvanju. 

Režijom i dramskom pedagogijom bavim se više od 15 godina, a moj pozorišni rad fokusiran je na angažovani teatar koji uključuje zajednicu. U mojim predstavama učestvuju i profesionalni glumci i amateri – deca, adolescenti, mladi i odrasli – a publika često postaje deo dijaloga. Radim na domaćim i međunarodnim projektima, obrađujući važne i aktuelne teme sa grupama s kojima sarađujem. Pozorište doživljavam kao jednu vrstu društvene psihoterapije. Pored toga, vodim psihodramske radionice i grupe podrške, gde se bavimo temama poput treme, roditeljstva i anksioznosti. U svom radu kombinuјem dramske i psihodramske metode, a psihodramu često koristim i u pozorištu. Pored umetničkog i psihodramskog rada, bavim se različitim vrstama ručnih radova, od šivenja do izrade unikatnih predmeta. Volim boravak u prirodi i pronalazim inspiraciju u njoj. Muzika mi je takođe važan izvor inspiracije, kako u kreativnom radu, tako i u svakodnevnom životu.